Krstaški pohod ćiriličara Gledajmo sadržinu napisanog, a ne pismo kojim je napisano! Radovan Marjanović

podnaslovi } Krstaški pohod ćiriličara Današnja nauka Postoji i ono što se zove tendencija Poseban peČat svemu daje postojanje različitih slojeva

Današnja nauka

, mada ne deli ne tako daleko uverenje da je u pitanje dovedena i sama primenljivost pojma nacija (!), ne pridaje joj naročiti značaj. Među „ključnim pojmovima sociologije” (istoimena knjiga Hans Paul Barta, drugo izdanje, Minhen 1985), „nacije” uopšte nema! U stručnim rečnicima njene osobine mahom se dele na subjektivne i objektivne, pri čemu „pisma” ili nema, ili nije u prvom planu. Slično pripadnicima naroda, pripadnicima nacije svojstvena je „nejasna predstava da osnova svega šo se oseća kao zajedničko mora biti zajedničko poreklo, mada su, u stvarnosti, ljudi koji se smatraju pripadnicima iste nacionalnosti, ne samo ponekad već i vrlo često, po svom poreklu međusobno mnogo dalji nego što su to ljudi koji pripadaju različitim i neprijateljskim nacionalnostima” (Veber). Nekada i nema „bliske etničke i kulturne srodnosti” ili svesti o zajedničkom etničkom poreklu, u korist „u jednoj zemlji rođenog naroda” ili zajednice ljudi sa svešću o istoj političko-kulturnoj prošlosti i voljom za zajedničkom državom.
Nekada se posebno ističu nacionalna svest i nacionalno osećanje (o zajedničkom poreklu i pripadnosti ali i uzajamnoj solidarnosti!), nacionalna volja ili volja za stvaranjem i očuvanjem vlastitog sistema vladavine, i prirodna i objektivna politička zajednica koja time nastaje. Određena kultura, određeni jezik i određena država, takođe se često smatraju bitnim obeležjima jedne nacije. Ništa se bitno ne menja ako se vratimo starim određenjima, na primer Renanovom, po kome je to grupa koju prožima „jedna duša, jedan duhovni princip”.
Nepotrebno je dokazivati koliko u svakom slučaju ima potrebe za radom na „očuvanju” i jačanju naše nacije, ali i na šta se sve ne obraća pažnja ako se „očuvanje” koncentriše na „pismo”! Na primer, kako stojimo sa poslednjim pomenutim ili sa nacionalnom državom kao politički suverenom državom? Šta je ostalo od njenog suvereniteta na Kosmetu? Koliko je „uzajamne solidarnosti”, koliko smo „društvo integrisano materijalno i moralno”, koliko naše stanovništvo obrazuje jednu etničko-kulturno relativno jedinstvenu naciju? Da li svi za koje se tvrdi da su Srbi, zaista predstavljaju (da li se tako osećaju) jednu „specifičnu narodnu zajednicu”? (Nije li nacija i to, bez obzira što ga pominje Kardelj?). Ima li kod nas uopšte nastojanja da se radi na stvaranju ovakvog stanovništva ili na kolektivnom identitetu građana Srbije (kao u zaista modernim državama koje uspešno integrišu i građane drugih rasa!), a koliko o zatvaranju u svoje torove?